Newipe Romanes
-
MANIPULACIJA E IDENTITETOSA: E Rroma mangen te aven e Rroma, a na Bugara
Ando Bosilegrado, pe granica e Bugarskasa, ando baro čorripe dživinen paša 300 Rromen. Itakaj kate ande gova opština savi pašljol…
Pročitaj više » -
Terno djiljarno Almir Agić: O reslipe si e vazdinjale šoresa vaćaren – “Va, me sem Rrom thaj barikano sem pala gova ”
Vaćaripe e terne djiljarnesa andaro Ilijaš paša Sarajevo mothovel kaj amen vaćaras e terne manušese savo si-les barvalo telento thaj…
Pročitaj više » -
NEVO VAKTO: Vi Rroma teljaren, polohko xasajven thaj lendar si sajekh majcirra po majcirra ande BiH
Denis Mujić therda ande Bosna thaj Hercegovina (BiH) bući, mirno, lačho thaj manušvalo džuvdipe, numaj anglal trin čhon vov dija krisipe…
Pročitaj više » -
Hedina Tahirović-Sijerčić pe Sarajevako sajmo e lilengo sikavda pire duj lila
Lilvarni vi nakhavni Hedina Tahirović-Sijerčić adjive sikavda pe Sarajevako sajmo e lilengo pire duj lila. Sar voj pe anglunipeste…
Pročitaj više » -
Sostar dikhle suno e rromane miškopeske dadorra thaj so si adjive pala amen 8. aprilo
Romasarel: Dragana Erjavec “8. aprilo si mandje o baro djive. Gova si mandje asocijacija pe tromanipe – sloboda, pe anglunipe…
Pročitaj više » -
Svetlana Cenić: Rroma deklarativno si-len čačipa sar vi savore aver, numaj ande praksa naj-len
Profesorka pala ekonomija, ekonomikaki thaj politikaki analitičarka, Svetlana Cenić, vaćarda kaj Bosna thaj Hercegovina si i phuv savi si-la majbaro…
Pročitaj više » -
E Rroma andaro Kakanj ćerde khosavipeski akcija pe lokalno buvljak
Ramosarel: D.A. Atmosfera pe pijaca šukarel savatonija ando Kakanj. E manuša sigo ćinen, sar te prasten kon ka ćinen majbut…
Pročitaj više » -
Andaro Pedagoško zavodo TK pala Newipe: Gatisarel pe e romane čhibjako andripe ande škole, majbaro problemo si kadar/e manuša save trubuj te ćeren goja bući
Ramosarda: D.M. Ministarstvo pala edukacija thaj sićipe TK astarda proceso pala Nastavno planesko anipe vi programura pala rromani čhib, kultura…
Pročitaj više » -
Nakhada 40 brš e pindžardipestar katar genocido /samudaripe upral Rromende ande Germanija
D.M. Pe araćutno djive, 17. marto 1982. brš, Germanija oficijelno pindžarda samudaripe upral e Rromende. Itakaj gova sasa čačo čačipe…
Pročitaj više » -
Pandemija na ćerel baro ekonimikano doš pe Rromen, von bilačhes dživisaren vi bizo las
Ramosarda: S.T. Nermin Pašić dživisarel ande sarajevaki mahala Gorica. Amen dikhas les sar vov bešel pe bareste katar dikhel ando ćerno…
Pročitaj više »