Pandemija na ćerel baro ekonimikano doš pe Rromen, von bilačhes dživisaren vi bizo las

Ramosarda: S.T.

Nermin Pašić dživisarel ande sarajevaki mahala Gorica.   Amen dikhas les sar vov bešel pe bareste katar dikhel ando ćerno ćher thaj ažućarel o djive te nakhel.  Naj-les udžilipa, bibućako si, a pala globalne desisajvipa nane but intereso, thaj vov na darel pes pala len.  Pala lengo džuvdipe gova naj-len but zor.  Gadija si vi e pandemijasa COVID-19 thaj vov vaćarel kaj pala les khanči na paruvda, ni ekonomski ni sastimaski.  

„Gova situacija na ćerel man khanči odolese so naj-man bući ni e pandemijasa ni bizo pandemija.  Isto si ande pandemija, na haćardam khanči.   Isto sasa sa majanglal.  Na avilam nasvale amen Rroma“, vaćarel Pašić pala Newipe.

Nehro Tahirović mothovel kaj e pandemijasa sa ačhilo pale gasavo.  Rroma, mothovel amendje, e dumutnipestar dživisarde pharo, numaj na haćaren pes gova pe lendje. 

„Rroma si baxtale thaj djilaben vi kana si-len love, djilaben vi kana naj-len love“, vaćarel Tahirović.

Pe les pandemija na ćerel baro zor odolese so si penzionero, numaj vov si darado pala terni generacija.

„Naj-len ande mrni mahala but manuša save ćeren bući.  Si-tut, šaj te avel, duj jal trin manuša save ćeren bući ande preduzeće.  Me sem e baxtasa ande penzija, ali so ka ćeren gova ternipe.  Kaj ka džan? Kana den vorba kaj si Rroma, khonik na mangel te del lendje bući“, phenel pride Tahirović.

Paramiči savi mothovel Muhamed Hasanović si cirra avrečhandi.  Lesko džuvdipe pandemija paruvda but, odolese so vov bićinda pe pijaca Ciglane phure patave thaj šeja. Majpharo sasa leske pala vakto kana sasa sa phanglo. 

„Normalno te naj si isto,  sar ka dživisaras isto.  Našti te phiravas pes, te džas avri.  Našti te džav te therav love, našti te ćerav khanči “, vaćarel Hasanović.

Kataro sa e Rroma, andari gova mahala, e savenca amen vaćardam numaj vov ćerel bući.  Numaj, pandemija paruvda vi gova.   Ando gova vakto vov na džal pe pijaca odolese so sastivel pes katari infekcija e virusensa COVID-19.  Thaj kana irisarel pes pe pijaca pučipe si šaj li vi kamel li vi gaći love ka astarel.

„Akana naj-len but manuša save si-len love te ćinen but, savorre haćarde thaj haćaren gova ekonomija.   Manuša naj-len love, a mol si but bari pala sa thaj gova džal pe sa aver.  Nane therdipe, 50 posto si therdipe pocikno akana deso so sasa anglal pandemija.  Našti manuš te inćarel, me ni džanav sar e manuša dživinen.  Na numaj amen, deso savorre“, pučel pes Hasanović. 

Država / I Phuv e Rromende boldija zeja

Hasanovićeski perutni Emina, savi na mangla te del vorba, ande biformalno vaćaripe vaćarda amen kaj nikana ni ćerda bući, thaj odolese ekonomikaki zor katari COVID-19 pe Rromen si pocikni.   E phuvjako / državno ažutipe, phenel, na avilo. 

„Khonik na ažutisarda amen, duj droma von ande amen higijenske paketura andari Opština thaj ništa više“, bibaxtalo vaćarel amendje Hasanović.  

Boris Pupić, portparolo andari  Agencija pala bućako dipe BiH ando vaćaripe pala Newipe del vorba kaj našti te mothovel kaj pandemijaki situacija ćerda vareso aver pe Rroma. 

„Sevepo pala gova si odolese so Rroma vi majanglal avile pe ekonomikani margina sar vi pe amalikani džuvdipeski margina“, del vorba Pupić.

Gaći manušengo si ande BiH save ćeren bući sar Hasanović khonik na džanel. Nane podatkura lendar, numaj Pupić del vorba kaj pandemija majbut ćerda zor lendje. 

„Majbut dukhada goja siva zona vi goja neformalna ekonomija.  Manuša ni astarde o šajipa te ćeren vareso, te theren. Von avile bizo socijalnikane čačipa save trubuj te astaren pe fundeste pire bućako odolese so na avile phangle ande bućarnipeski relacija, thaj von sigurno haćarde gova“, mothovel Pupić.

Vov del pride vorba te podatkura andari evidencija pala bibućarne manuša ande 2021. mothoven sar bućako tržište si majstabilino ako dikhen pe 2020. O džindo pala bibućarne Rroma ande BiH si cikneder thaj akana si pe levelo andari 2019. Ando gova vakto pe evidencija sasa 3558 Rromen bizo bući/ bibućake Rromen, džiko ando nakhlo brš sasa 3581 jal 23 buteder te dikhen pe vakto majsig pandemija. 

Pupić phenel kaj e bršenca sevep problemura ande džungali politika paša državno budžeto nane love pala ažutipe e Rromende.   Ando nakhlo brš gova problemo sasa numaj djelimično ćhinado odolese so kate avilo budžeto savo ačhilo e nakhle bršendar.   Thavdutno brš anel baro ažućaripe odolese so vi gova brš na avilo ćhinado BiH institucijengo budžeto the odolese šaj te den love numaj pala thavdutne udžilipa. 

Pala Rromen nane ni prušukorri  

O budžeto savo ačhilo e nakhlo bršestar avilo pala o drom kaj ažutipe astarde e Rroma save mangle te putaren pesko bizniso ali vi  poslodavcura save mangle te den bući e Rromende.  

„Pe bibaxtalipe ande 2022. brš naj-amen nisavo semno kaj gova programura šaj ka džan ande implementacija džiko BiH bužeto na ćhinade maškar peske. Gova si odolese so naj-amen majbut love e nakhle bršendar.  Cirra love šaj te ačhel numaj ako vareko mukel vasten e rigate e varese programendar.  Gova šaj te avel, numaj gova si minimalno, paša 10, 20 milje KM. Gova šaj avela dosta pala bućako than pala duj trin kandidatura, a e govestar, o čačipe te vaćarav, nane khanči, mothovel Pupić.

OSCE: Rroma avile ande phari situacija anglal pandemija

Rroma si jekh kataro 17 ašunde nacionalne minoritetura ande BiH, thaj majbaro vi majbut marginalizovano minoriteturengo amalipe ande  u BiH. E Rromengi diskriminacija ande BiH dikhas amen ande edukacija, bućako lenipe / zapošljavanje, socijalno arakhipe, sastipesko arakhipe, ćheresko arakhipe thaj ande imovinsko / barvalipesko čačipe (podatkura OSCE).

Andari goja organizacija vaćaren sar Rroma haćarde e pandemijako ekonomikako zor. Koring podatkura save ćidam kataro rromane NGO, e rromane amalipende avile majbut ande  pharipe thaj dukhalipe  sar ande ekonimikani gadija vi ande socijalnikani problemura.

„Sostar but manuša ande rromano amalipe dživisaren kataro dnevnice, pandemija e nasvalipestar  COVID-19  vi phanglipe e thanengo pala baro themesko džuvdipe mukla but manuša bizo šajipe te ćeren bući.  Gadija von ačhile bizo šorutno thaj jekhto lovengo xajing.   Uzo gova, rromane čhavorren avile ande phari situacija kana škole astarde te ćeren online sikljovipe odolese so ande but familijende ando rromano amalipe na avili IKT oprema vi internetska veza savi si šorutni pala čhavorren thaj lenge škola e  internetesa“, mothode pala  Newipe andari misija OSCE-a ande BiH.

Gaći pandemija ćerda zor pe ekonomikano statuso e Rromende ande BiH, andari misija OSCE-a našti te anen konkretnikano agoresko alav odolese, sar von phenen, naj-len dosta podatkura. 

„Barikano si te den vorba kaj Rroma avile ande phari situacija anglal pandemija.  Te na dikhas pe gova, sar anglal vaćardam, epidemiološke mjere save avile pala korona viruso majbut mudaren rromano amalipe vi ande ekonimikano gadija vi ande socijalnikano džuvdipe.  Misija OSCE-a ande BiH sasa ande kontakto e rromane familijenca save avile bizo pimasko paj thaj struja.   Goja situacija sasa ista anglal pandemija nasvalipe COVID-19, thaj goja situacija si daravipe po sastipe ando vakto kana si vanredni sastimaski situacija”, den pride vorba andari OSCE-a.

Čačipe si kaj pandemija ćerda zor pe manuša ando sasto them, milionura mule, but dešipe milionura ačhile bizo bući, numaj gova zor majcirra haćarde Rroma. Lengo džuvdipe si saijekh pharo. 

(Tekst sa bosanskog na romski jezik prevela Dr. Hedina Tahirović-Sijerčić)