Svetlana Cenić: Rroma deklarativno si-len čačipa sar vi savore aver, numaj ande praksa naj-len
Profesorka pala ekonomija, ekonomikaki thaj politikaki analitičarka, Svetlana Cenić, vaćarda kaj Bosna thaj Hercegovina si i phuv savi si-la majbaro džindo e akcijake planurengo thaj strategijango koring e šorese e manušengo save dživisaren kate.
Sar voj vaćarda pala portalo Newipe, kana si ando phučipe akcijake planura pala Rromen, kate si but planura numaj khanči konkretno na ćerel-pes.
„Von ćerde akcijako plano, numaj nikana khonik na phučel više so si ćerdo thaj džikaj avilo. Džane tu, gaći si kate akcijake planurengo … Naj-sam amen o amalipe kaj si pale gasave šajipa, gova angluno trubuj te phenas, odolese so ando gova lanco majpalune si Rroma, thaj vi gasave so akharen-pes konstitutivni naj-len pale gasave šajipa“, vaćarda Cenić.
Voj mothoda kaj e akcijake planurendar na trubuj khanči te dozačaras.
„Amende si sa lačho kana sam paša bare, kon avel pe angluno than ando čačo vakto, džal andre ande partija, gaći šaj te kandel… Gadija savore ćeren karijera – bućako avindipe. Gova kon si ando foresko centro thaj gova kon si avral centro naj-les pale gasave šajipa, a Rroma naj-len majbut, odolese so von, e bare, sar dikhas amen, den godji pala Rroma numaj pala Rromano djive jal kana si varesi rromani slava thaj gova si sa. A Rroma si jekhoro narodo-them savo na ćerda maripe, na astarda maripe, thaj savo na džanel so si granice. Andegova, još sajekh si amende kate bidžanglipe savo bijanel anglakrisipen-predrasude“, voj dija vorba.
Voj dija vorba pride kaj ande amari phuv naj-amen čačipeski vladavina – vladavina prava.
„Rroma deklarativno si-len čačipa sar vi savore aver, numaj ande praksa naj-len. Gadija savore si-amen deklarativno čačipe – pravo, a ande praksa naj-amen. Sose? Odolese so naj-amen vladavina prava. Gasavo momento kana avel vladavina prava thaj gova kon si-les love ka avel holjarno. E gova šaj ažutinen e Rromende“, vaćarda Cenić.
Sar voj mothoda, Rroma si sajekh pe mapa, numaj akcijake planura na ćeren pherdipe pala e Rroma.
„Gadija von godjaveren pe Rroma thaj ćeren akcijake planura te ćeren ćajlipe pala vareko dženo, thaj te phenen-pe kaj o akcijako plano si lačhardo. Dikhlem but akcijake planura ando mo džuvdipe thaj e gavestar si mandje bilačhe. Numaj, me ni džanav savo si pherdardo – ni jekh. Von den potpisura pala maškarthemutne akcijake planura thaj na ćeren khanči e govestar, gadija akcijako plano na ćerel vareso barikano kate kaj naj-len udžilipe pala čačipesko paćivalipe a kamoli pala akcijake planura“, vaćarda.
Voj agorisarda kaj si love pala Rromen bidikhavno odoleso so na džal ande konkretno ažutipe.
„Majloćhes si te den bući pala vareko konsultanto, thaj leske poćinen te na ćerel khanči jal te ćerel peski karijera , vi ande varesave lila, strategije, akcijake planura, okrugle stolove – rotale hastalura thaj aver. De ćer o ćher e manušese, de leske bući, de leske vareso, pale gasavo šajipe, stipendija, jekh e govestar, thaj gova si konkretno ažutipe. A rotale hastalura, seminarura, promotivna lila… gova si te xan love, te vareko lel djivesko poćinipe a ando čačipe kate naj-len khanči, jal gova si e amalipesko udžilipe. Na ćeren e nikahće khanči, na ćeren vareso pala konkretno problemengo ćhinavipe“, dija vorba Cenić.
Averdata, Vijeće ministara BiH pe majpaluni bešmata ćerel adaptacija pala Akciono plano BiH pala amalipeski inkluzija e Rromengo thaj e Rromnjango pala vakto 2021.-2025. brš. Sar avilo vaćardo, uzo mjerura vi uzo aktivitetura ando framo kataro Akcijako plano mangen-pe pocikniven diskriminacija e Rromengo vi e Romnjako thaj ačhaven ‘antidžipsizam’, del angle pala bućako dipe thaj bućako šajipe, del lačhipe pala e Rromengo thaj e Rromnjango bešipesko problemo (stambene problemura) ande BiH, del angle pala sastipesko arakhipe, sar vi pala lengi edukacija ande BiH uzo lačheder realizacija koring angluno Okvirno plano kataro edukativne trubujipa e Rromengo.
Pala gova planesko phiravipe ando pandžbršengo vakto ka trubuj andare avrečhende xajinga pala finansiripe, sar vi donatorsko vi e lokalne amalipendar finansiripe. Trubuj buteder deso 98 milionura KM, majbut pala lačhardipe pala e Rromengo bešipe – stanovanje, thaj gova paša 73 milionura KM.
(Tekst sa bosanskog, prevela Dr. Hedina Tahirović-Sijerčić)