NEVO VAKTO: Vi Rroma teljaren, polohko xasajven thaj lendar si sajekh majcirra po majcirra ande BiH

Denis Mujić therda ande Bosna thaj Hercegovina (BiH) bući, mirno, lačho thaj manušvalo džuvdipe, numaj anglal trin čhon vov dija krisipe kaj mora te astarel piro džuvdipe varekaj ando aver than. Vov dželo ande Njemačka, odolese so, sar vov phenel, varese šeja save vov mangla te ćeren našti te ćeren, vi odolese so vov musaj te avel o dženo ande vareki šorutni politikaki partija. 

“Me pindžarav pes thaj džanav ako ćerava andripe ande vareki partija na avela man baxtalo, odolese me ćerdem o kris sar but manuša so ćerde te ćerav jekh porado angle thaj džav e jekhe koferasa avral thaj te mukav familija, amala thaj piri šukar phuv.  Avilo džiko gova kaj sako djive me tasavdem pe sajekh buteder thaj buteder ande bičačipe itakaj therdem lačho džuvdipe.  Ćerdem o kris te mukav rigate pesko vrijama, bući savi ćerdem vi piro talento, thaj majpalal te astarav te godjav pe pes”, mothovel Denis pala Newipe.

Kana reslo ande Njemačka, pala skurto vakto inćarda pe godji, phenel, gaći zurali ekonomija si ande goja phuv thaj gaći kate ande gova phuv von paćaven pe čačo bućarno.  Mothovel, sar vi gova manuša save si xarne ćeren reslipa thaj planura pala avindipe.  Lesko mangipe sasa te ćerel bući thaj kate sigende istarda gova šajipe. 

“Therdem o šajipe te dromarav thaj te pindžarav but manuša, krzo bući thaj kana dikhlem pes e amalenca, thaj me haćardem kaj but manuša, sar me, šaj te reslen but lačheder ande phuv bizo politikako angažmano, so bi vaćarena bizo varesavi štela”, mothovel Denis, savo si jekh maškare but Rroma save ande nakhle bršengo andar bilačho socijalno-ekonomikako statuso thaj diskriminacija mukljarda Bosna thaj Hercegovina.  

“Gova so naj len ande amari šukar Bosna si varesavo lačho avindipe, bizo politikako bućako istardipe, nacionalno bućako istardipe thaj bizo stereotipura koring amendje Rromendje ”, vov vaćarel thaj del vorba pride sar vov roda nevo zumavipe ando džuvdipe, savo istarda ande Njemačka.  Adjive ćerel bući sar električaro ande jekh kompanija thaj del vorba kaj si but čajlo.   

Diskriminacija – šorutno sevepo e teljaripesko

Studija – rodipa save avile ćerde angla varegaći bršengo, thaj save ćerde uzo cirra manuša save dije irisaripa, mothode kaj kaj baro džindo e Rromengo mangen te našaven BiH, odolese, sar vaćarel  Asmir Husić andaro Odbor za Rome pri Vijeću ministara BiH, von naj len o šajipa te theren pire čačipe jal te theren len numaj kotor po kotor.  Naj len čače podatkura gaći Rroma mekhljarde i phuv odolese so kate naj len čače podatkura gaći Rroma dživinen ande Bosna thaj Hercegovina. 

Koring Husić, kate si o alav kataro, šaj te avel duj trinengi Rroma save mukle BiH.  Ande BiH naj si ćerdo o thanbešutnengo popiso biš bršengo, kataro 2013. brš, thaj odolese si o džindo e Rromengo save dživinen ande BIH vi gasave savi mukle numaj procjena, nane čače validne informacije.

Ande Unija za održivi povratak BiH naj len podatkura gaći Rroma ando nakhlo vakto mukle i phuv. Merhunisa Zukić predsjednica andari Unija vaćarel pala Newipe kaj džanel pala e Rromengo teljaripe, numaj voj naj-la čače podatkura. 

Voj mothovel sar o promjero pala o than Visoko kaj ande  rromane ćherende dživinen našalde andari Istočna Bosna odolese soopština trubuj te ćeren socijalne stanura, numaj opština na ćerda gova džiko adjive.  Andaro gova than 23 rromane familija mukle thaj džele ande avralutnipe thaj sar vaćarel Zukić, pire ćhera pala simbolikako mol thaj pala režije dije pala našalde.

Rroma andari BiH džan-tar angla sake problemura sevep diskriminacija,  iako i phuv si-la zakonura e savenca si diskriminacija oprime, bimukli. Numaj, sar vaćarel Asmir Husić, ande praksa si sa avrečhende.  Jekh majbaro sevepo si so von dikhen perspektiva durder, kaj naj-len diskriminacija odolese so si Rroma, kaj lenge čhavore šaj ka istaren lačhi edukacija, bući thaj aver čačipa save trubuj te istaren koring ustavna čačipa pala sako dženo ande BiH.  

“Čačipe si kaj si socijalno-ekonomikako statuso e Rromengo ande BiH jekh baro sevepo pala muklipe.  Sar so džanen  segregacija si majbaro problemo vi ande majzurale evropake phuvja, thaj so te vaćaren katari  BIH. Rroma čačes dživinen ande daradi thaj bilačhi situacija.  Šaj te vaćaren, kaj kate si varesave pozitivne primjerura, e manuša ćerde vareso, numaj baro baripe dživinel ande segregacija, kaj naj-len o šajipe pala šorutne čačipa, čačipa pe socijalno ažutipe, pe primjero”, mothovel Husić.

Država / i phuv na ćerel khanči pala e majčorre

Vov del vorba kaj but manuša save dživinen ande rromane amalipa dživinen bizo khanči, bizo theripe, thaj lendar si dozaćarno te poćinen struja thaj paj thaj aver režije.

“Sistemo naj-les haćaripe koring manuša save si ando socijalno trubujipe, naj si važno jal si Rroma jal na. Manuša si mukle te dživinen sar čorre thaj te ćeren pala o džuvdipe pe savo drom von šaj te ćeren thaj odolese me godjav kaj gova si jekh šoro problemo thaj sevepo andar savo  manuša ćeren o kris te džan pe azilo thaj te našaven e pire familijasa andari BIH”, del vorba pride Husić.

Leske alava si zurale thaj haćarde ande rromani mahala Kiseljak paša Tuzla.  Čhavo katari Rasema Mustafić, sar Denis Mujić, savo si pale gasavo andari gova mahala, teljarda ande Njemačka angla pandž brš.  Voj phenel sar vov teljarda e saste familijasa, odolese so ande BiH na istarda o than pala bući. 

“Sigurno si leske akana lačheder te dživinel andoBerlino. Sar pandemija astarda e manuša teljaren buteder.  Kate naj sasa bući.  Kote si lačheder si-les bući, ćerel bući ”, mothovel Rasema pala Newipe.

Laki perutni Mirsada Merdanović del vorba pride, sar but familija andari gova mahala ćerda o kris te muken i phuv.  Voj del vorba kaj e manuša pala bućako rodipe thaj pala lačho avindipe pala pire čhavoren ćeren o kris te muken pire ćhera thaj te roden i baxt ande avralutnipe.  

“Naj-les o narodo katar te parvarel, sar te maren pes.   Ćerel pes kataro adjive džiko tehara.  Manuša si-len pire familija, bićhalen pire čhavoren ande škola.  Akana ćeres bući pala  20 jal 30 marke thaj gova našti te avel pala džuvdipe.   Našti te poćines kirija thaj aver so trubuj te poćines. Naj-les nisavo mištipe kote.  Lačheder si kana teljares ande varesavi avralutni phuv.  Gothe istardes varesavo socijalno istardipe ako jekhethanehtar na rodes bući. Kate vi kana ćeres bući pale naj si tut khanči.  Sa si but love, kuč, a i phuv mangel piri. Lendje si svejedno sar si amendje”, del vorba pride Mirsada.

Manuša teljaren odolese so si ande BiH but pharo te dživinen, voj del vorba pride thaj vaćarel kaj ande akanutno vakto sa si kuč thaj nikana na avilo gaja pharo te dživinen pes.  Itakaj, Mirsada piro džuvdipe dikhel numaj ande piri mahala, naj-la o godjipe te teljarel sar aver perutne.   “Te teljarav piri phuv thaj stano athoska našti te istarav khanči, ni zdravstveno, ni khanči. Sa so therdem ka xasarav, lačheder si kate kaj sem ”, voj mothovel. 

Politikaki vodji si majbari  

Denis Mujić vaćarel sar leski odji na dukhel odolese so astarda kataro nič, naj-les but streso thaj vov haćarel pes kaj si pale bijando.  Vaćarel sar si ande Njemačka but manuša andaro sasto Balkano, von si kothe lačhe thaj paćivale bućarne, thaj si-len gasave save si pe bare pozicije, thana.   

“Mo majbaro motivo ando džuvdipe si te avav lačho thaj paćivalo manuš, thaj si-man piro res thaj dži akana gova phiravda man koring resipe.  Kate mangav te lačharav mrni kvalifikacija, kaj ka avav džiko pozicija  savi šaj te ćerav pe paćivalo drom.  Thaj  pe agor vi te na reslem sajekh šaj te irisarav ande amari phuv thaj te astarav piro bizniso”, paćavel Denis.

Ande BiH but institucija trubuj  thaj musaj te ažutinen te ćhinen e problemura save si kote paša e Rromengo teljaripe andari phuv.  Numaj, sar vaćarel  Asmir Husić von save trubuj te ćhinen gova problemura ćeren but aver buća thaj naj-len reakcije pala akanutne problemura. 

„Godjav kaj naj si numaj džiko institucije gaći si džiko gova kaj kate trubuj politikaki vodji.  Politikaki vodji ćerel efektura pe but šeja,  kataro projektura pala stambena objektura, projektura pala zdravstvo thaj pala lokalnikane vlasti, baripe thaj lengo šajipe pala aplikacija pe varese projektura save si-len o res te ćeren vareso lačheder pala rromano amalipe thaj rromano statuso – politikaki vodji si-la baro zuralipe andre.    Tumen džanen kaj ande BIH kataro bućako istardipe džiko aver šeja, kaj i politika na trubuj te ćerel vareso andre, voj sa ćerel koring nacionalnikano ključo, putardo.  Ando gova nacionalnikano ključo andren numaj varese save si „podobni“  thaj gova si numaj gasave save si konstitutivni narodi bizo minoritetura, bizo Rroma ”, agorisarel Husić.

(Tekst sa bosanskog, na romski jezik prevela Dr. Hedina Tahirović-Sijerčić)