Istražujemo

Pissari: Postoje mnoga mesta koja su značajna za sećanje na romske i jevrejske žrtve

Stradanje Roma tokom Drugog svetskog rata godinama je bila zanemarena tema, a broj žrtava do danas je nepoznat. Širom sveta 2. avgust obeležava se kao Dan sećanja na romske žrtve Holokausta.

Centar za primenjenu istoriju realizuje brojne projekte kroz koje pokušavaju da javnosti, pogotovu učenicima prikažu malo poznate podatke – jedan od najprimećenijih bio je “Mapiranje Holokausta”.

Dok ukazuju na činjenice iz prošlosti, ne kriju da ih brine trenutni rat u Ukrajini, koji je ističu povećao nacionalističke tendencije u mnogim evropskim zemljama, naročito u onim gde je već ekstremna desnica dugo na vlasti ili ipak ima veliku ulogu u kreiranju javnih politika kao recimo u Mađarskoj.

To se može tumačiti kao odgovor na pretnju koja dolazi iz Rusije, ali mislim da nažalost Evropska unija ima itekako odgovornost u tom procesu. Naime, ta ista Evropska unija koja se deklarativno toliko bori protiv neonacizma i neofašizma, protiv istorijskog revizionisma i negacionizma, mogla je bez ikakvih problema, niti moralne niti političke prirode, da ukraijnske neonaciste iz bataljona Azov amnestira i proglasi maltene borcima za slobodu, mučenicima iz Mariuopolja. Evropska unija je na taj način kao prvo doprinela efikasnošću Putinove ratne propagande o “denacifikaciji” Ukrajine, jer se otvorenom podrškom grupi neonacista de facto potvrđuje teza o postojanju nacista u Ukrajini koji uživaju podršku Zapada, dok sa druge strane otvorila se mogućnost za jačanje neonacističkih tendencija naročito u baltičkim zemljama i ostalim zemljama istočne Evrope – ističe Milovan Pissari, iz Centra za primenjenu istoriju.

Naglašava da se u zemljama često nacistički kolaboracionisti doživljavaju kao borci protiv tiranije Sovjetskog saveza, i da se njihova uloga u Drugom svetskom ratu tumači kao borba za nezavisnost, za slobodu otadžbine.

Na neki način to je i slučaj Hrvatske, gde se genocidna uloga ustaša potpuno relativizuje. U tom smislu bojim se da tendencije, upravo evropskim amnestiranjem neonacističkog karaktera bataljona Azova, mogu drastično rasti – dodaje on. 

Nakon što su srednjoškolci u Srbiji pokazali veliko interesovanje za  projekat “Mapiranje Holokausta”, aktivisti iz Centra za naredni period pripremaju slične akcije.

Planiramo nastavak mapiranja mesta sećanja iz devedesetih godina u Srbiji. Tokom tog projekta prikupljamo sa partnerima iz deset gradova materijal o malo ili potpuno nepoznatim događajima iz tog perioda u Srbiji koja je zvanična politika sećanja namerno izostavila iz svoje agende, a koja mi smatramo relevantnim za razumevanje tog perioda i daljeg razvoja srpskog društva. Tu su na primer antiratni protesti, prisilne mobilizacije izbeglica, pobune rezervista, period ekonomske tranzicije, odnos prema manjinama, i tako dalje – priča Pissari

Istovremeno nastavljaju sa programom edukacije o Holokaustu i genocidu nad Romima i protiv antisemitisma i anticiganizma, uglavnom kroz seminare za nastavnike koje su akreditovali kod Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Radimo takođe na organizaciji Festivala javne istorije koji će se održati najverovatnije u oktobru tokom kojeg ćemo organizovati razne aktivnosti – od diskusija do javnog vođenja, projekcija itd. Postoji još jedna važna ideja ali smo još uvek u fazi razvijanja projekta: nadam se da ćemo je uskoro obelodaniti – zaključuje Pissari.

Od osnivanja Centra, Holokaust, genocid nad Romima, prinudni rad za vreme Drugog svetskog rata, predstavljaju jednu od najvažnijih programskih celina kojim se ova organizacija bavi:

Ono što karakteriše naš rad jeste da uvek krećemo od istraživačkog i naučnog rada, ali rezultati toga ne ostaju u akademskim okvirima nego su prvenstveno namenjeni običnim ljudima. Ne radi se samo o novom znanju koje postaje na taj način dostupno svima, nego o pokušaju da se stimuliše kritičko razmišljanje o prošlosti i sadašnjosti. Na primer, govorimo o stradanju Roma u Drugom svetskom ratu, ali istovremeno govorimo o rasizmu prema Romima koji je postojao pre Drugog svetskog rata i koji postoji i dan danas. Govorimo takođe o temama koje su važne za izgradnju kulture mira: na primer, u izložbi “Holokaust u Srbiji”, potrudili smo se da predstavimo i priče o Srbima koji su spasavali Rome od nacističkih progona. Tu je malo poznata priča o doktoru Savi Stojanoviću koji je spasio više od 300 Roma tako što je proglasio u njihovom selu epidemiju tifusa i time sprečio ulazak nacističkih snaga. Taj slučaj je veoma važan jer nam govori o solidarnosti prema Romima, o hrabrosti tog čoveka koji je spasio svoje komšije, i o njihovoj večnoj zahvalnosti

Pisari ističi da postoje mnoga mesta koja su značajna za sećanje na romske i jevrejske žrtve, a danas su zaboravljena ili zapuštena. Zato planiraju da nastave sa mapiranjem tih lokacija, ali im je za to potrebna i podrška.

Podsetimo, 2. avgust obeležava se u znak sećanja na noć  između 2. i 3. avgusta 1944. godine, kada je oko 3.000 muškaraca, žena i dece Roma ubijeno je u gasnim komorama u “Porodičnom kampu za Cigane” u Aušvicu. Ovaj datum obeležava se širom Evrope od 2012. godine. Prema procenama u Drugom svetskom ratu ubijeno više od 500.000 Roma, ali konačni broj nikada nije utvrđen.

(Newipe)

Srodni artikli

Back to top button