Čomić: Ništa o Romima bez Roma za stolom
Stručna grupa Koordinacionog tela je revidirala Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja do 2030. godine i u toku je izrada Akcionog plana za Strategiju od 2021. do 2024. godine, kojima je predviđeno aktivno uključenje Roma u osmišljavanju i sprovođenju mera u borbi protiv anticiganizma, segregacije, diskriminacije stanovanja i kraćeg životnog veka Roma
Siromaštvo, obespravljenost, strah od desnice koja sve više jača – ovim rečima aktivista i borac za ljudska prava Osman Balić opisuje položaj Roma u Srbiji. Da je situacija loša potvrđuje i saopštenje nadležnog Ministarstva, u kome se sve kraći životni vek i nemogućnost školovanja podvlače kao gorući problem.
Romi u Srbiji su i dalje na marginama društva, neravnopravni i bez mogućnosti da se zaposle bez obzira na stepen stručne spreme.
–I oni koji su školovani, neće da ih zaposle. Najsiromašnija manjina u najsiromašnijoj državi Evrope – ističe Balić.
I ne plaši ih samo siromaštvo, već i ponovno jačanje prodesničarskih snaga – koje će nakon poslednjih izbora opet imati ne mali broj predstavnika u Parlamentu. Iako za nisu bili na meti napada, Balić strahuje da će to da se promeni u nedostatku političkih ideja – kao i kod desničara u celoj Evropi.
–U nedostatku političkih ideja i praktične politike na terenu oni će sigurno da krenu na Rome, na siromašne, optužiće ih što koriste socijanu pomoć – dodaje Balić.
Ministarska za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Gordana Čomić izjavila je da se pripadnici ove nacionalne manjine, prema istraživanja i podacima koje iznose romski predstavnici, suočavaju sa ograničenim mogućnostima u većini segmenata ljudskog razvoja, od obrazovanja, zdravlja, zapošljavanja, stanovanja do životnog standarda.
Čomić je istakla da je životni vek romske populacije u prenaseljenim podstandarnim naseljima i ograničenom pristupu komunalnim uslugama, gde je održavanje higijene bilo nemoguće održati, pogoršan u epidemiji Kovida 19.
Ocenjuju i da je učenje je na daljinu najviše pogodilo romsku decu iz škole, zbog nedostatka pristupa internetu ili računaru.
Navode da je resorno ministarstvo svesno svih problema koji prate romsku populaciju i dodaju da su preduzeli niz mera i aktivnosti u cilju poboljšanja položaja tnacionalne manjine, insistirajući na njihovom aktivnom učešću u rešavanju svih životnih nedaća sa kojima se susreću.
–Na inicijativu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, odlukom Vlade formirano je Koordinaciono telo za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, kojim predsedava predsednica Vlade Republike Srbije – navode u saopštenju.
Stručna grupa Koordinacionog tela je revidirala Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja do 2030. godine i u toku je izrada Akcionog plana za Strategiju od 2021. do 2024. godine, kojima je predviđeno aktivno uključenje Roma u osmišljavanju i sprovođenju mera u borbi protiv anticiganizma, segregacije, diskriminacije stanovanja i kraćeg životnog veka Roma.
–U oblasti antidiskriminacije je donet Zakon o izmenama i dopunama zakona o zabrani diskriminacije i njime je u potpunosti izvršeno usklađivanje osnovnog zakona sa pravnim tekovinama Evropske unije. U skladu sa obavezama iz Poznanjske deklaracije, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u okviru mere borbe protiv ciganizma iniciralo je zapošljavanje najmanje 100 visoko obrazovanih Roma u institucijama u skladu sa obrazovnim profilom na javnim poslovima. Republika Srbija je nastavila da pruža dodatnu pomoć romskim studentima i učenicima putem 281 pedagoškog asistenata – dodaju u saopštenju.
U oblasti zdravstva, ključni program zdravstvenih medijatora se kontinuirano uspešno sprovodi, dok se ulažu veliki napori u rešavanja problema stanovanja kroz IPA projekte. Svim licima je omogućen upis u matične knjige rođenih, tako da se slučajevi neupisanih lica registruju danas kao izuzetak.
–U okviru društvenih dijaloga u organizaciji Ministarstva, predstavnici romskih udruženja ukazali su na probleme sa kojima se susreću prilikom zapošljavanja, slučajeve otvorene i prikrivene diskriminacije, potrebu povećanja broja koordinatora za romska pitanja u jedinicima lokalne samouprave i istakli koja su moguća rešenja ovih problema iz njihove perspektive, izjavila je Čomić i poručila „ništa o Romima bez Roma za stolom”.
(Newipe)