Direktor Nišville festivala za Newipe: Kroz muziku promovišemo različite kulture

Tekst: M.Milojević

Čuveni Nišville džez festival ove godine proslaviće 30 godina postojanja. U početku za ljubitelje džeza u sali Doma Vojske, preko Letnje pozornice do desetine bina širom Niške tvrđave i grada, ova manifestacija gradila je kulturu grada i Srbije. I nisu promovisali samo džez, već i radili na kosmopolitizmu publike, promovišući različitosti kultura širom sveta kroz umetnost. 

Ogroman je uticaj i za prihvatanje i poimanje romske kulture i muzičke scene. O tome smo pred kraj poslednjeg Festivala razgovarali sa direktorom Nišvilla Ivanom Blagojevićem. Ipak, odlučili smo da tekst ne objavljujemo onda kada Festival puni portale i medije, već sada uoči promocije narednog – jer ovakva manifestacija zahteva celogodišnje praćenje.

Koliki je kosmopolitski uticaj Nišvilla i koliko je doprineo promovisanju romske kulture van standardnih okvira?

-Krenuli smo 1997. da promovišemo Šabana Bajramovića pre svih i tada je propevao džez na Nišvilu, tada smo još bili u sali Doma Vojske. Kasnije, 2006. smo napravili iskorak i dodelili mu prvu ustanovljenu nagradu za životno delo Nišvlila a od tada dodeljujemo i nagradu niški Grand pri Šaban Bajramović za najbolju fuziju džeza sa drugim pravcima koje su ponele mnoge svestke zvezde. Često radimo i projekte gde promovišemo romsku muziku i kulturu. Upravo smo jedan završili sa Belgijom i Francuskom dvogodišnji, svirali smo i mi kod njih i oni kod nas.

To je bio dvadesetčetvoročlani orkestar koji je to promovisao, radimo i Roma Jam projekat, Sofija, Skoplje i još nekoliko gradova. Imamo odlične muzičare među romskom decom i mladim studentima, talenat je nesporan, bitna je upornost i volja. Imamo jednu sjajnu pevačicu Zlatu Marinković, bilo bi dobro izdati jedan dobar pravi romski cd jazz i pripremiti to sve.

Kako vidite napredak i prihvatanje različitosti koje nudi romska kultura i koliko je festival doprineo da publika ovaj sadržaj ne poistovećuje samo sa “vašarskom muzikom”?

-Mi smo krenuli od ideje da promovišemo našeg sugrađanina, a onda i muziku koja po nama datira iz New Orleansa, tako da smo ustanovili i poseban stage Balnak brass gde dominiraju romski duvački orkgestri, obavezna numera je Gde sveci marširaju…Kako je dolazila visoka delegacija iz New Orleansa, nagradu smo nazvali Bradi Bolden po prvom džezeru koji se pominje u istoriji iz New Orleansa. Ideja je da razmenimo muzičare sa njima i unapredimo rad našeg Džez muzeja.

Spomen – soba posvećenu Šabanu Bajramovića jedna je od najposećenijih u muzeju.

-U toj sobi je replika originalnog spomenika, mi smo zaslužni i za taj spomenik od bronze na Keju i amfiteatru gde se dešava Festival. Bilo je dosta otpora, postoje uvek ljudi koji ne misle da je Šabanu mestu u centru grada.

Kako sada ljudi prihvataju spomenik u centru Nišu na Keju, koji je više puta bio meta vandala?

-Svako treba da pogleda u svoje dvorište i srce i da razmisli da li radi pravu stvar. Mi smo imali non stop rušenja table “Bulevar Šabana Bajramovića”, ljudi nisu mogli da prihvate da su došli iz sela recimo i treba da žive u Nišu u Bulevaru romskog umetnika. Ljudi su specifični, ali vlast je ta koja treba da profiliše sve te stvari adekvatnom propagandom preko medija i naravno zakonskim aktima. Dobro je da se sva ta priča sa uništavanjem spomenika završila i da se sve Nišlije ponose Šabanom Bajramovićem. Odlazak u legendu ima svoje zakonitosti i vreme treba da prođe, od eto znao sam ga, svirao je u toj kafani i kockao se da se zaborave ti neki poroci koje ljudi vezuju obično…Poroci su vezani za umetnike, ali posle to ide i u mit… 

Poslednji Nišvill festival istakao je i izdvojio nove romske muzičare. Koja vrsta podrške im je potrebna?

-Dvadesetočlani orkestar zatvorio je novi stejdž na letnoj pozornici sa bendom koji izvodi romsku muziku, muziku Šabana. Treba kontinuirano ulagati u te muzičare i odvajati ih od tezgi i traćenja talenta. Tu ima mnogo, mnogo divnih muzičara. Država treba da ponudi uslove da oni zarade svirajući ono što vole, da oni ne moraju da sviraju cele nedelje po kafanama da bi priuštili sebi i nastup na Nišvillu.

(Newipe)