Pripremila: Milica Milojević-Kostić
Iako je od Šabanove smrti prošlo više od 10 godina, o njegovom životu ima dokumentaraca ali ne i igranog filma – a život mu je bio kao za filmski scenario.
U devetnaestoj godini je, zbog ljubavi, pobegao iz vojske, pa je kao dezerter, osuđen na tri godine zatvora na Golom otoku.
Tokom višedecenijske karijere snimio je 20 albuma i oko pedeset singlova, a napisao je i komponovao više od sedamsto pesama. Njegovo izvođenje pesme „Đelem, đelem“ izabrano za himnu svih Roma sveta.
Pevanju se posvetio u zatvoru, gde je osnovao i džez orkestar. Po povratku u Niš, pevao je u tamošnjem kulturno-umetničkom društvu koje je nosilo ime po jedinom romskom narodnom heroju, a kada je ono preimenovano u KUD “Rom“, otišao je da peva po krčmama u zabačenim bosanskim planinskim mestima.
U to vreme nije uspeo da nađe izdavačku kuću za snimanje muzike u Srbiji, i zbog prve albume izdaje u Sloveniji. Ugovor koji je potpisao sa tom kućom bio je izuzetno nepovoljan, jer je od dva albuma izdata u ogromnom tiražu dobio malo para. Tek tada se u javnosti saznalo da je Bajramović zapravo bio nepismen i da je to jedan od osnovnih razloga potpisivanja nepovoljnih ugovora.
Kasnije je često nastupao s muzičkim sastavom „Crna Mamba“. Sa njima je sarađivao gotovo dve decenije.
Na poziv Nehrua i Indire Gandi nastupao je u Indiji, gde je zvanično proglašen Kraljem romske muzike.
Danas mnogi festivali nose Šabanovo ime, u rodnom Nišu ima i spomenik, svoju ulicu a njegova spomen -soba u džez muzeju jedna je od najposećenijih.
Sociolog i romolog prof. dr Dragoljuba B. Đorđevića je o Bajramoviću napisao i knjigu “Pitao sam malog puža”.
Kako je ranije rekao, mlađe generacije zahvaljujući spomen-sobi i spomeniku na gradskom keju u Nišu znaju dosta o Šabanu, oni stariji su tek nedavno shvatili da su bili savremenici jednog velikog umetnika. Šabana je prvo prihvatio svet, a tek smrt i kraj karijere zasluženu slavu stekao je svojoj zemlji.
Prvi članak o Šabanu koji je zainteresovao publiku objavljen je u Hrvatskoj 1980. godine.
– U tada čuvenom “Startu”pisao novinar Darko Hudelist. Jedna od anegdota je da je tada svršeni student, a danas jedan od najpriznatijih novinara u Hrvatskoj Darko Hudelist, nakon tog teksta dobio ugovor o radu u tada najvećem hrvatskom nedeljniku – kazao je Đorđević.
Tek dvadeset godina kasnije, novinari u Srbiji prepoznaju umetničku vrednost stvaralaštva Šabana Bajramovića. Prvi esej o njemu napisao je u NIN-u čuveni Bogdan Tirnanić. Zatim njegovo stvaralaštvo zadobija pažnju ostalih, o njemu pišu i književnici Zoran Ćirić, Miljenko Jergović i Boris Dežulović.
Preminuo je 2008. u 73. godini u niškom Kliničkom centru od posledica infarkta. Sahranjen je na Niškom novom groblju. Sahrani su pored mnogobrojnih Nišlija prisustvovali Boris Tadić, tada Predsednik Republike Srbije, Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike Republike Srbije, Zoran Živković bivši premijer Republike Srbije, Goran Paskaljević, filmski režiser i Željko Samardžić, pevač i veliki broj njegovih sugrađana i prijatelja.
(Newipe)
