UPOZNAVANJA: Studenti iz Niša, zajedno sa izbeglicama koje borave u Srbiji

Tekst: Milica Milojević-Kostić/Foto: Saša Đorđević

Kako su ljudi koji su u izbeglištvu živeli pre rata, šta su voleli da kuvaju, koji su običaji u zemljama iz kojih su morali da pobegnu studenti niškog Filozofskog fakulteta saznali su kroz druženja sa izbeglima u okviru projekta organizacije Indigo. Šta su sve naučili jedni o drugima, predstavili su javnosti na Svetski dan izbeglica.

Budući socijalni radnici, psiholozi i sociolozi niškog Filozofskog fakulteta proteklih meseci imali su razne radionice sa izbeglicama u Nišu. Mihailo Petrović želeo je upozna ljude koji zbog rata borave u Srbiji i kaže da je ovo bila odlična prilika da ono što je učio primeni u praksi.

–Glavni cilj je bio da vidimo da li razlike među nama postoje i kako da ih uklonimo. Mnoge od terorija iz sociologiije kulture sam mogao da primenim i da vidim kakav je oticaj kulture na ljude. Kad gledamo druge vidimo sebe u ogledalu. Imamo slične probleme, nisam video razlike – kaže Mihailo.

Smatra da društvo u Srbiji nije dovoljno naviknuto na kulturološke razlike i da su zato ovakve radionice važne.

Vladana Petković, apsolventkinja na Katedri za socijalni rad i socijalnu politiku ističe da su studentima potrebne baš ovakve prakse, jer samo one doprinose da se prevaziđu predrasude i stekne znanje za budući rad.

–Upoznali smo 10 dečaka, upoznali smo njihovu kulturu, oni našu. Nadam se da smo doprineli da im bude zanimljivo – kaže Vladana.

Organizatori ističu da se svest građana menja onoliko koliko imaju prilike da komuniciraju sa ljudima iz izbegličke populacije, i da nakon druženja mnogi zaborave na predrasude.

–Ko god je imao prilike da provede vreme sa decom, mladima ili roditeljima izbeglicama, da razgovara sa njima, da učestvuje u zajedničkim aktivnostima poneo je sa sobom veoma pozitivna iskustva. Prezentacije na Filozofskom fakultetu su još jedno svedočenje da ljudi imaju samo reči hvale kada dobiju priliku da upoznaju izbeglice, a onda to svoje iskustvo dalje prepričavaju i dele sa svojim sugrađanima. Naročito na jugu Srbije ljudi su spremni da prihvate izbeglice i imaju pozitivan stav o njima – kaže izvršna direktorka “Indiga” Tamara Simonović.

Organizacija “Indigo” ima veliko iskustvo u radu sa marginalnim grupama, oni već godinama u Nišu pomažu romskoj deci tokom školovanja.

Nekoliko puta nedeljno, Luka Brkić volontira sa decom – neka od njih imaju roditelje koji ne znaju da čitaju, pišu, vodi ih i u pozorište. Ovaj rad opisuje kao jedno od najboljih iskustava u životu – jer deci pomaže da se opismene:

–Malo je da kažem da su oni presrećni i zahvalni, ali zbog toga ste i srećni, to vam daje vetar u leđa da prevaziđete sve barijere, i kulturne i jezičke.

Naglašava da svi podaci pokazuju da će u narednim godinama biti sve više migracija i da je važno da naučimo i koristimo svu tu razmenu kulturnih dobara:

–Smatramo da mogu biti veoma vredan resurs u našem društvu i da mogu mnogo da doprinesu ako im se pruži prilika. Ne zaboravimo da je i Ajnštajn bio izbeglica. S druge strane, naša zemlja ima veliko iskustvo prihvata izbeglica u poslednjih skoro 30 godina. Verujemo da ima prostora da i izbeglice sa Bliskog istoka, iz Azije, Ukrajine, postanu deo našeg društva, kao što se to dešavalo i u prošlosti ukoliko to oni sami žele.

Tokom predstavljanja projekta na Filozofskom fakultetu, posetioci su mogli da probaju i neka od jela iz dalekih zemalja i dobiju recepte.

Prema podacima Komesara za izbeglice, više od 100 miliona ljudi trenutno je u izbeglištvu ili raseljeništvu. Ne beže samo od rata, već i od gladi, klimatskih promena.

Kako je naveo za Politiku u naredne dve godine njima će se pridružiti desetine miliona ljudi sa Bliskog i Srednjeg istoka, iz saharske Afrike, Pakistana, Bangladeša, Avganistana, i svi će krenuti  ka Evropi u potrazi za boljim životom.

(Newipe)