Tekst: Milica Milojević-Kostić/Foto: Saša Đorđević
Za legendu o Zajde Badži i čuveno svetilište u Nišu do pre nekoliko meseci znali su samo vernici, kao i poznavaoci romske kulture. Raščišćavanjem pijace kod Tvrđave, ovo čuveno mesto otkrili su mnogi.
Baš kao što je činio i njegov otac, Nikola Ališanović svakog četvrtka dolazi do mesta gde se nalazi svetilište. Onda postavi ikone – devojčice Zajde Badže, a pored nje ikone Bogorodice, a ispod namesti bele sveće. Ne dolaze samo Romi, već mnogi koji veruju u moći Zajde Badže.
–Molili smo se i sin i ja godinama nije imao dece. Ispunila mu želju. Posle sam ispekla prase i donela da častim, priča jedna starija Romkinja.
Dođe i kad nema za šta „da je moli“. Kaže da se onda zahvali i poželi mir za sve.
Prema verovanju, Zajde Badža ili Zahida, bila je devojčica pravoslavne vere od petnaestak godina koju je usvojio bogati Turčin, koji je otišao na hadžiluk u Meku. Kada je uoči Bajrama njena pomajka spremila brojne đakonije, Zahida je molila da očuhu odnese hranu, ali joj nisu dozvolili. Krenula je krišom u Meku, preko gradskog bedema i preko rovova. Tada je i nestala.
–Nije joj bilo traga, priča kaže da su tu ostale samo njene papuče. Prema toj legendi, ona se pojavljivala svaki put da pomogne nekom kome je trebala pomoć, ko ima neku nezgodu. Otada ljudi dolaze ovde redovno da se mole, da zapale sveću za sreću i zdravlje – kaže Nikola Ališanović.
Više od dve decenije Ališanovići čuvaju ovo mesto. Iako rade kao moleri, jednom nedeljno dolaze da srede svetilište i dočekaju vernike i turiste.
–Ovde ljudi nađu mir. Pomole se, neko po običaju poljubi zid Tvrđave, drvo i sliku, zapali sveću. Neki se krste, neki ne. Zajde Badža je tu za sve, za muslimane, pravoslavce, svima pomaže ko je iskreno zamoli – priča Nikola.
Kako mesto sada nije sakriveno, bilo bi neophodno da se što pre zaštiti.
–Svašta zateknemo kad dođemo. Plašimo se i da ga neki namerno ne unište. Bilo bi dobro da ga Grad nekao zaštiti, kaže Nikola.
Članica Gradskog veća resorno zadužena za kulturu i turizam u Nišu rekla je za Dojče vele (Deutsche Welle) da je grad počeo sa raščišćavanjem i ulepšavanjem niške tvrđave i njene okoline, kao i da će ispred svetilišta umesto pijace napraviti mali trg.
Svetilište će, kaže, ostati sačuvano.
–Van zidina imamo državno, gradsko i privatno vlasništvo, i to moramo da raščistimo da bismo mogli da radimo i ulepšamo okolinu tvrđave. Idejno rešenje kako će izgledati taj deo, i romsko svetilište, radio je gradski Zavod za urbanizam. Već smo predstavili Ališanovićima ideju i u dogovoru s njima videćemo da to bude otvoreno i češće, a ne samo četvrtkom. Ogradićemo ga da bude sigurnije, staviti neku nastrešnicu, rekla je većnica i naglasila da je po ugledu na evropske gradove, gde svaki ćošak gradskoj jezgra nosi neku svoju priču, želja i niške lokalne samouprave da tu priču podeli sa turistima.
Istoričari kažu da je romsko svetilište u Nišu jedinstveno i da takvih mesta nema ni u Evropi, ni u svetu, kao i da to što je otvoreno jednom nedeljno i cela legenda doprinose da bude još interesantnije za turiste.
(Newipe)
