Beograd dobija mural romske pesnikinje Gine Ranjičić
Etnolog i romolog, Hajnrih Vlislocki, upoznao je Ginu Ranjičić u Slavoniji, tada Austrougarskoj. Vlislocki je naveo da je Gina Ranjičić o svom životu pričala na romskom, srpskom i tečnom nemačkom jeziku
Piše: Milica Milojević-Kostić
Murali žena koje su kroz istoriju menjale Srbiju uskoro će oslikati umetnici odabrani na konkursu, a među uspešnim aktivistkinjama, ministarkama, političarkama odabran je i mural Gine Ranjičić – pesnikinje koja se smatra pionirkom romske lirike. Njen lik krasiće ulice Beograda.
Murali koji će biti oslikani širom Srbije deo su projekta “Izuzetne žene Srbije”. Jedan od murala koji će biti u glavnom gradu je i onaj posvećen Gini Ranjičić.
Gina Ranjičić (1830 — 1891), po rečima poznatog romologa, Hajnriha Vlislockog, prva je poznata romska pesnikinja. Smatra se pionirom romske lirike u Srbiji. Prema nekim zapisima, jednom je pleme njene porodice bilo osumnjičeno za krađu i proterano od strane srpskih vojnika. Gina se u tom trenutku odmetnula od svojih saplemenika i u svojoj 12. godini doselila u Beograd. O njoj se potom starao jermenski trgovac iz Konstantinopolja, Joakim Dalenes koji joj je omogućio trogodišnje školovanje kod privatnog učitelja nemačkog jezika, Karla Berika.
Gina nije imala dece, poslednjih 20 godina života provela je nomadskim načinom života sa svojim rođacima. Preminula je u velikom siromaštvu 17. maja 1891. godine.
Etnolog i romolog, Hajnrih Vlislocki, upoznao je Ginu Ranjičić u Slavoniji, tada Austrougarskoj. Vlislocki je naveo da je Gina Ranjičić o svom životu pričala na romskom, srpskom i tečnom nemačkom jeziku. Pominje da je pisala i turske, jermenske i albanske pesme. Više jezika je naučila živeći u različitim delovima Otomanskog carstva. Prilikom prvog susreta sa pesnikinjom ona je imala 3 sveske u kojima je bilo oko 250 romskih pesama. Gina Ranjičić je na Hornštajnov zahtev prevela pesmu nemačkog pesnika Platena na romski jezik.
Mural Mitre Mitrović, književnice i antifašistkinje, prve ministarke u Srbiji biće urađen u Požegi. Mitra Mitrović bila je kniževnica i antifašistkinja, prva ministarka istoriji Srbije nakon Drugog svetskog rata.
Kragujevčani će saznati više o životu Ljubice Marić, prve kompozitorke i članice akademije Srpske akademije nauke i umetnostil.
Svetska putnica Jelena Dimitrijević nalaziće se na nekoj od fasada u Aleksincu. aleksinačkih fasada. Jelena Dimitrijević bila je srpska književnica, dobrotvorka i Prvu knjigu objavila je u Nišu, 1894. godine. Proputovala je Evropu, Severnu Ameriku i Bliski i Daleki istok. Njena književna zaostavština čuva se u Narodnoj biblioteci Srbije.
Lik Vere Nikolić planiran je za Kruševac. Nikolićeva je bila atletičarka i trenerica , trenerila je u bivšoj Jugoslaviji. Mural Jovanke Bončić Katerinić planiran je za Niš, tako da će Nišlije upoznati život prve žene u istoriji Nemačke koja je stekla diplomu inženjera.
Osim murala Gine Ranjičić, Beograd dobija i mural Jelisavete Načić – prve žene arhitekte u Srbiji.
Mural Verice Crvenčanin Kulenović, prve žene filmske rediteljke u bivšoj Jugoslaviji koja je potpisala špicu na nekom dokumentarcu “Avala filma”, biće u Novom Sadu.
Umetnici koji žele da učestvuju mogu svoje ranije radove mogu poslati na konkurs, za odabrane su obezbeđeni materijal i honorari. Street art umetnici izradu murala krenuće tokom februara i marta, a trebalo bi da budu predstavljeni u okviru obeležavanja Međunarodnog dana žena. Za prijavu je potrebno poslati CV na engleskom, iluistraciju prethodnih radova i skicu za predloženi mural. Prijave i ili zahtev za dodatne informacije zainteresovani mogu poslati na mejl nlmurali@gradbeograd.eu.
(Newipe)
