Ministartvo prosvete R.Srbije: pedagoški asistenti su prioritet u narednom periodu

M.M.K

Ministarstvo prosvete Republike Srbije najavljuje da nastavljaju sa širenjem mreže pedagoških asistenata za podršku učenicima romske nacionalnosti i da je za školsku 2022/2023. godinu angažovano još 10 novih. Koliko pedagoška asistencija doprinosi romskoj deci koja su u visokom riziku od napuštanja školovanja, za Portal Newipe objašnjava asistenkinja iz Niša Ajša Alić.

Kao asistenkinja, Ajša Alić radi već dve decenije. Sa ovim poslom krenula je 2002. godine u romskom vrtiću “Čiriklja”, kao romski asistent vaspitača u okviru  projekta “Dečiji vrtić kao porodični centar”, u realizaciji Centra za interaktivnu pedagogiju iz Beograda . Već sledeće godine se projekat nastavio pri predškolskoj grupi u Osnovnoj školi “Vuk Karadžić” u Nišu, koju više od 90 odsto pohađaju romska deca. Kako objašnjava, posle brojnih edukacija, tada romskih asistenata vaspitača i nastavnika, 2010. godine Ministarstvo prosvete ih je prepoznalo kao primer dobre prakse za učenike romske nacionalnosti.

Tako su postali deo sistema obrazovanja kao pedagoški asistenti koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije i obnavljaju ugovor o radu na određeno vreme do godinu dana.

–Sama motivacija učenika i roditelja za nastavak daljeg školovanja romske dece je ogromna. Na početku mog rada bilo je malo učenika romske nacionalnosti koji su završavali osnovnu školu. Sada je to mnogo drugačije, samim tim, što su i roditelji shvatili značaj obrazovanja njihove dece, pa sve ide mnogo lakše nego prethodnih godina. Danas imamo učenike koji ne samo da završavaju osnovnu školu, nego upisuju i srednje škole, pa i fakultete – objašnjava Ajša Alić.

Navodi kako joj je bilo potrebno vreme da objasni  i deci i roditeljima koliko je obrazovanje važno i da im je ono jedini pravi put da izađu iz  začaranog kruga siromaštva. Kaže da je danas, kada se osvrne na dosadašnji rad, ponosna na bivše učenike koji se i dalje školuju ili su počeli da rade u novootvorenim fabrikama i tako doprinose svojoj porodici prihode.

–Moj najveći izazov je kada porodice odu u zemlje Evropske unije. Deca tada “ispadnu” iz sistema obrazovanja, a još teže je ako se tamo ne snađu, pa se vrate. Učenici su tada izgubili nekoliko meseci školovanja, a neki i godine. To su deportovane porodice koje nemaju ni jedan validan dokument da je dete u inostranstvu pohađalo nastavu. Tada radimo ispit za prethodnu proveru znanja i u odnosu na znanje i  godine rođenja deteta, raspoređujemo ih u određeni razred – priča Alić.

Nakon toga, imaju zadatak da naprave plan podrške učeniku kako bi dete u najkraćem roku savladalo predviđeno gradivo. Ističe da iako deca brzo uče jezike, veliki izazov za asistente je kada dođu učenici koji govore samo romski i jezik zemlje iz koje dolaze.

– Tada nastupam ja gde sam prevodilac sa romskog na srpski jezik i obrnuto detetu i učitelju/nastavniku. Dosta pomažu i sami učenici koji prevode nastavnicima. Romi su ljudi koji brzo uče jezike, bez obzira u kojoj zemlji se nalazili – ističe Ajša.

Iako je važno povećati broj pedagoških asistenata, ništa manje nije značajno i to da postojeći pedagoški asistenti dobiju posao na neodređeno radno vreme.

–Mislim da smo to zaslužili svojim radom, zalaganjem, rezultatima…Pedagoški asistenti mogu biti Romkinje i Romi prvenstveno, koji znaju romski jezik, imaju određeni broj obuka u oblasti obrazovanja,  imaju najmanje srednju stručnu školu, romski aktivisti koji znaju da rade sa decom (civilni sektor), i ono što je najvažnije, a to je da vole decu, a deca umeju itekako uzvratiti ljubav koja im se pruži – zaključuje Ajša Alić.

Ministarstvo i Nacionalni savet

Tokom razgovora sa predstavnicima Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine ministar prosvete Branko Ružić je naveo da će angažovanje pedagoških asistenata u srednjim školama biti prioritet u narednom periodu.

On je podsetio da je Ministarstvo u cilju jačanja kompetencija  250 pedagoških asistenata, finansiralo i realizovalo onlajn obuku „Obuka za  pedagoškog asistenta za decu i učenike romske nacionalnosti kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju“.

Navode da je na sastanku bilo reči o efektima drugih afirmativnih mera podrške za unapređivanje obrazovanja učenika i  studenata romske nacionalnosti, što je dovelo do povećanog broja dece za 20% koja pohađaju pripremni predškolski program i upisuju se u osnovnu školu.

Ružić je podsetio da afirmativna mera za upis na visokoškolske ustanove datira iz 2003/2004. godine,  kao i da je do sada uz tu meru upisano ukupno 1.743 studenta.

“U školskoj 2021/2022. godini odobreno je 1114 stipendija učenicima srednjih škola u Republici Srbiji, koji su pripadnici romske nacionalne manjine“, rekao je ministar i dodao da je jedna od mera i dodela besplatnih udžbenika za učenike iz socijalno/materijalno ugroženih porodica.

Sastanku su prisustvovali državna sekretarka Anamarija Viček, kao i predstavnici Nacionalnog saveta Božidar Jovanović, Zdravka Simić i Dejan Vlajković.

(Newipe)