MILOVAN PISARRI: Ekstremna desnica je nažalost svuda u Evropi u usponu

Razgovarala: Milica Milojević-Kostić

Neizučavanje i nedovoljno jasno obrađuvanje lekcija koje se tiču Holokausta, jačanje ekstremne desnice širom Evrope i važnost isticanja borbe protiv antisemitizma, anticiganizma i svakog vida rasizma neki su od razloga organizovanja seminara za nastavnike “Učiti o Holokaustu”.
–Vreme će pokazati koliko su znanja sa trodnevnih predavanja učesnici primenili u nastavi, kaže jedan od organizatora, Milovan Pissari iz Centra za primenjenu istoriju.

Teorijsko i praktično obučavanje nastavnika za bavljenje najtežim društvenim tragedijama i zločinima u savremenoj istoriji, bio je cilj trodnevnog seminara koji je održan u Beogradu. Predavanja i radionice su bili usmereni na razvijanje svesti kod učenika da antisemitizam, ksenofobija i drugi oblici mržnje mogu voditi u nove zločine, kao i da razvijanje vrednosnog sistema i kulture sećanja na žrtve kroz obrazovni sistem služe stvaranju pravednijeg društva i kao prevencija zločina.

O značaju obrazovanja o ovoj tematici, razgovarali sa Milovanom Pissarijem, osnivačem Centra za primenjenu istoriju.

Na koji način se ova tema u školama i koliko ovaj seminar menja pristup?

-U školama se pitanje Holokausta suštinski ne izučava, zbog raznih razloga, a prvenstveno zbog nemogućnosti da se toj vrlo osetljivoj temi pristupi sa dovoljno vremena, pripreme i posvećenosti. Drugi važan razlog je opšte stanje u obrazovanju i realne mogućnosti koje nastavnice i nastavnici imaju u okviru svojih predmeta: nažalost često nemaju puno prostora za odlučivanje i moraju da se drže programa i smernica utvrđenim na nivou Ministarstva prosvete. Samim tim se generalno Holokaust samo pominje na brzinu, i to samo kroz niz podataka o broju ubijenih, datume, mesta gde se desio. Ne ulazi se u pitanja ideologije koja je Holokaust proizvela ili u život Jevreja pre Drugog svetskog rata, niti u pitanje antisemitizma. Upravo zbog toga naš seminar želi da ponudi pre svega ono što ne postoji u domaćem obrazovanju, ono što nedostaje pre svega nastavnicima, i dakle i đacima: vreme za razmišljanje, prostor za razumevanje istorijskih događaja, sredstva za prepoznavanje i borbu protiv antisemitizma i svakog drugog oblika rasizma. To je jako bitno jer učiti o Holokaustu ne znači samo usvajanje važnog istorijskog znanja, nego zauzimanje društvene odgovornosti protiv svakog oblika rasizma i svih ideologija koje propagiraju nasilje, netoleranciju, mržnju.

Koliko je ovo važno u doba jačanja desnice i fašizma u celom svetu?

-Ekstremna desnica je nažalost svuda u Evropi u usponu, od zemalja bivšeg istočnog bloka gde se odavno potvrdila kao jedna, od najvećih političkih snaga, do Nemačke i naročito Italije gde su nacistička i fašistička prošlost ostavile veoma teško nasleđe, sve do zemalja sa dugom demokratskom tradicijom kao što su Francuska i Švedska. Nije svaka desnica nužno vezana za fašizam: ali ona svugde ima u sebi potencijal da se razvije u neki oblik fašizma jer je fašizam rezultat, između ostalog, agresivnog nacionalizma koji je u savremenoj istoriji doneo samo razaranja, ratove, masovne zločine, pa i genocide. Linija je dakle veoma tanka i u određenim istorijskim okolnostima može lako da se pređe. Negde su fašističke metode vladanja kao autoritarizam već svakodnevna stvar. Upravo u tom smislu učiti o Holokaustu, o fašizmu i nacizmu, jeste jako bitno za prepoznavanje tih tendencija i stvaranje odgovarajućih preventivnih odgovora. Nažalost, trebalo bi mnogo dublje da se radi, ali za to je nužna jasna državna politika.

Koliko je realno moguće primeniti ova predavanja u nastavi?

-Sve zavisi od nastavnica i nastavnika, jer učešće u našem seminaru podrazumeva, po mom mišljenju, i proces sazrevanja i suočavanja sa određenim pitanjima sa kojima se možda nikad nisu sreli. Na primer, deo seminara je posvećen genocidu nad Romima i pitanju anticiganizma. Često su te teme nepoznate polaznicima seminara, naročito kad se govori o određenim oblicima anticiganizma koje manje više mnogi od nas još uvek reprodukuju. Razmišljanje o rasnom progonu Roma i o genocidu koji je nad njima počinjen tokom Drugog svetskog rata znači i razmišljanje o položaju Roma tokom istorije i o našem odnosu prema njima. To je nešto što može i da se primeni u nastavi: prenos znanja o genocidu nad Romima i prepoznavanje anticiganizma kao posebnog oblika rasizma protiv Roma. U suštini to je najvažnije: primeniti u nastavi ne samo novo saznanje, nego sredstva koja se dobijaju tokom seminara u borbi protiv antisemitizma, anticiganizma i svakog drugog oblika rasizma.

Seminar je prvo organizovan u Kragujevcu, Jagodini, Jakovu, Lazarevcu i Šapcu. Nakon toga održan je u Beogradu, prostor je namenski i simbolički izabran – Jevrejski kulturni centar “Oneg Šabat”, u Jevrejskoj ulici broj 16.

Kako navode organizatori, učesnici su pokazali veliko interesovanje za temu Holokausta, ali i zahvalnost za učešće na seminaru. U razgovoru, tokom evaluacije, istakli su bogatstvo i kvalitet seminara, kao i korisnost ponuđene metodologije u smislu povezivanja prošlosti i sadašnjosti.

Učesnici su dobili publikaciju „To što radiš važno je – učiti o Holokaustu po preporukama Jad Vašema“, i dodatne nastavne materijale koji prate radionice: razglednice „Upoznaj Jevreje“ i kartice „Nacistička ideologija“ autorke Nade Banjanin Đuričić, kao i dva izdanja Centra za primenjenu istoriju: “Priče o spasavanju tokom Holokausta” i “Mapiranje Holokausta – mesta sećanja u Srbiji”.

(Newipe)