Piše: Milica Milojević-Kostić. Foto: Jelena Đukić-Pejić
U Bosilegradu, na granici sa Bugarskom, u velikom siromaštvu živi oko 300 Roma. Iako se u ovoj pograničnoj opštini većina stanovnika izjašnjavaju kao Bugari, stanovnici mahale Laloš tvrde da to nisu – i žele da budu upisani kao Romi.
Bez vode, kupatila, neki bez struje, drugi su je sami spovodili – tako u 21. veku preživljala već godinama oko 300 ljudi. Na obespravljenost, kažu, navikli, ali ne pristaju da im menjaju identitet. A kako navode upravo to im se dogodilo, jer su popisani kao bugarska nacionalna manjina, a oni žele da budu ono što su vekovima – Romi.
–Sve porodice imaju najmanje šest članova, niko od nas ne radi. Nisu nas ni pitali, prijavili nas kao Bugare, a gde su nam onda prava koja imaju svi oni iz Bosilegrada – bugarski pasoš, školovanje u Bugarskoj – priča Sunčica Aleksov.
Način života koji niko decenijama nije uspeo da poboljša, uzima danak.
–Mi smo non-stop gladni, deca su gladna stalno. Većina umre brzo posle 40-te – priča Sunčica.
Kaže da su im kuće nezavršene, da su materijal dobili, ali je nestao. Za sve što ih je snašlo većina krivi dugogodišnjeg prvog čoveka opštine Bosilegrad, Vladimira Zaharijeva.
Predsednik opštine izjašnjava se takođe kao Bugarin. Navodi da ne vidi da postoji bilo kakav problem u Lalošu .
–Mogli su da se izjasne kako hoće. U Bosilegradu postoji čak i sedam, osam Eskima. Znači da su i oni mogli da se izjasne kako hoće – kaže Zaharijev.
Naglašava da uskoro predstoji novi popis i da bi bilo dobro da se ljudi u Lalošu izjasne kako žele.
–Na narednom popisu bi bilo dobro da se naše komšije sa kojima živimo svih ovih godina izjasne kao Romi, kao što se mi izjašnjavamo kao Bugari. Neka se i oni izjasne, ama bukvalno svi ako žele, kao Romi. Zajedno sa njima, kao što smo do sad živeli, živećemo još bolje. Zajedno ćemo projekte da radimo i imaćemo veće šanse da u Evropi dobijemo projekte ako se izjasne kao Romi – naglašava Zaharijev.
Dugogodišnji aktivista, pravnik i borac za ljudska prava Osman Balić objašnjava važnost popisa za romsku nacionalnu manjinu.
–Ovo kod popisa ima političku težinu zato što se falsifikuje stvarno demografsko stanje u Srbiji. Taj problem znamo zadnjih dvadesetak godina. To jeste posledica različitih manipulacija, a jedna je ovo što se dešava u Opštini Bosilegrad, jedna od tipičnih, ali nije usamljen primer. Mi znamo za te manire u vreme popisa, to se radi i u Vojvodini, to se radi i u drugim pograničnim oblastima gde su Romi naseljeni – kaže Balić.
Prema njegovom mišljenu Srbiji odgovara da se Romi drže u neizvesnosti i strahu kako bi se njima lakše manipulisalo.
Navodi da, prema podacima, u Srbiji ima između 400.000 i 500.000 Roma, dok zvanično u Zavodu za statistiku evidentirano 148.000. Razlika je, objašnjava, posledica brojnih manipulacija, među kojima navodi upravo sprečavanje zatvaranja škola po selima, ali i znatno ozbiljnije stvari.
Srbiju na jesen očekuje novi popis stanovništva, koji je odložen zbog korona virusa.
O mnogim pitanjima, između ostalog i o nacionalnoj pripadnosti, ljudi u Srbiji imaće priliku da se izjasne u oktobru 2022. godine.
(Newipe)
