Put Šabana Bajramovića od Niša do Njujorka na izložbi u američkom Muzeju

Tekst: M. Milojević

Ploče, lični predmeti, snimci nastupa sa koncerata Šabana Bajramovića od sledeće godine biće izloženi na postavci u Muzeju džeza u New Džersiju. Iz Nišvilla su pozvali građane koji poseduju neke zanimljive eksponate Šabana Bajramovića, da ih privremeno ustupe  za potrebe izložbe.

Ono što je ranije najavljivano, uskoro će se i ostvariti. Najznačajniji džez pevač sa naših prostora, Šaban Bajramović koji je preminuo pre više od 15 godina dobiće svoju postavku u centralnom delu čuvenog američkog džez muzeja. Kako navode organizatori Nišvilla, koji se godinama trude da delo i sećanje na umetnika otrgnu od zaborava, kažu da je rezultat izložbe ovogodišnja poseta Nišu direktora muzeja
Grega Lambusija.

Dogovoreno je da postavka posvećena Šabanu Bajramoviću uključuje izložbu koja prati njegov život od Niša do Njujorka, izdate ploče i ostale nosače zvuka, video snimke nastupa sa Nišvila, kao i neke lične predmete – kažu iz Nišvila.

Na otvaranju izložbe u Sjedinjenim državama nastupiće i bendovi koji izvode muziku Šabana Bajramovića.

Tokom višedecenijske karijere Šaban Bajramović snimio je 20 albuma i oko pedeset singlova, a napisao je i komponovao više od sedamsto pesama. Njegovo izvođenje pesme „Đelem, đelem“ izabrano je za himnu svih Roma sveta.

Pevanju se posvetio u zatvoru, gde je osnovao i džez orkestar. Po povratku u Niš, pevao je u tamošnjem kulturno-umetničkom društvu koje je nosilo ime po jedinom romskom narodnom heroju, a kada je ono preimenovano u KUD “Rom“, otišao je da peva po krčmama u zabačenim bosanskim planinskim mestima. Na poziv Nehrua i Indire Gandi nastupao je u Indiji, gde je zvanično proglašen Kraljem romske muzike.

Danas mnogi festivali nose Šabanovo ime, u rodnom Nišu ima i spomenik, svoju ulicu a njegova spomen -soba u džez muzeju jedna je od najposećenijih.

Sociolog i romolog prof. dr Dragoljub B. Đorđević je o Bajramoviću napisao i knjigu “Pitao sam malog puža”.

Kako je ranije rekao, mlađe generacije zahvaljujući spomen-sobi i spomeniku na gradskom keju u Nišu znaju dosta o Šabanu, oni stariji su tek nedavno shvatili da su bili savremenici jednog velikog umetnika.

Prvi članak o Šabanu koji je zainteresovao publiku objavljen je u Hrvatskoj 1980. godine.

– U tada čuvenom “Startu”pisao je novinar Darko Hudelist. Jedna od anegdota je da je tada svršeni student, a danas jedan od najpriznatijih novinara u Hrvatskoj Darko Hudelist, nakon tog teksta dobio ugovor o radu u tada najvećem hrvatskom nedeljniku – kazao je Đorđević.

Preminuo je 2008. u 73. godini u niškom Kliničkom centru od posledica infarkta. Sahranjen je na Niškom novom groblju. Sahrani su pored mnogobrojnih Nišlija prisustvovali Boris Tadić, tada predsednik Republike Srbije, Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike Republike Srbije, Zoran Živković bivši premijer Republike Srbije, Goran Paskaljević, filmski režiser i Željko Samardžić, pevač i veliki broj njegovih sugrađana i prijatelja.

(Newipe)